Planeta Zemlja nema svoj ro\u0111endan kao svi mi, ali jedan dan godi\u0161nje joj posve\u0107ujemo i to ba\u0161 danas, 22. aprila. Naime, ideja o globalnom prazniku poti\u010de jo\u0161 iz 1969. godine, sa konferencije Unesco-a posve\u0107ene \u017eivotnoj sredini. Par decenija kasnije, Generalna skup\u0161tina UN 2009. godine donosi i Rezoluciju (A\/RES\/63\/278) kojom se nagla\u0161ava zna\u010daj obilje\u017eavanja ovog datuma u cilju upozoravanja na opasnosti koje prijete Zemlji i \u017eivotu na njoj, svim njenim ekosistemima i svim \u201estanovnicima\u201c.<\/p>\n
Me\u0111utim, kakav \u0107emo odgovor dobiti ako se zapitamo da li se od tada ne\u0161to promijenilo u pozitivnom pravcu?! Da li smo se ekolo\u0161ki osvijestili?! Da li smo ne\u0161to promijenili u na\u0161em pona\u0161anju i postali odgovorniji prema planeti koja nas jo\u0161 uvijek trpi?!<\/p>\n
\u0160uma je sve manje; kr\u010dimo ih i palimo. Na\u0161a mora, jezera i rijeke su sve siroma\u0161nije \u017eivotom, a sve bogatije organskim i hemijskim otpadom, ali i plastikom koja je nerijetko jedan od \u201eukrasa\u201c i na granama drve\u0107a, a naro\u010dito u urbanim i suburbanim sredinama. Sve se \u010de\u0161\u0107e pitamo, kad zagrizemo neku vo\u0107ku ili povr\u0107e, da li smo u na\u0161e tijelo unijeli vi\u0161e vitamina ili pesticida. I dok svi ponosno pokre\u0107emo na\u0161e automobile da \u201etrknemo\u201c do najbli\u017ee prodavnice, koliko nas se zapita o efektu \u201estaklene ba\u0161te\u201c u kojoj smo zarobljeni?! Nikako da priznamo da smo glavni krivci za globalne promjene klime i \u010dudimo se \u0161to su temperature sve ve\u0107e, lednici se tope, mo\u010dvare i rijeke presu\u0161uju, a biljke i \u017eivotinje tra\u017ee nova uto\u010di\u0161ta, a oni koji u tome ne uspiju…nestaju.<\/p>\n
Prema podacima Me\u0111unarodne unije za za\u0161titu prirode (IUCN) svake godine, kao posljedica zaga\u0111ivanja \u017eivotne sredine, gubitka stani\u0161ta, introdukcije alohtonih vrsta, klimatskih promjena i prekomjerne eksploatacije prirodnih resursa, nestaje 0,01-0,1% od ukupnog broja vrsta. Izumiranje vrsta je prirodan proces, ali je destruktivan uticaj \u010dovjeka uzrokovao da ono bude \u010dak 1000 puta br\u017ee od takozvane normalne stope izumiranja. Prognoze nau\u010dnika nisu ba\u0161 optimisti\u010dne ni za planetu, a time ni za nas same.<\/p>\n
Zvani\u010da tema za ovu godinu je \u201eInvestirajmo u na\u0161u planetu\u201c, a na nama je da kao pojedinci i dru\u0161tvo damo svoj doprinos, jer sat polako otkucava. Danas se ovaj dan na razli\u010dite na\u010dine obilje\u017eava u preko 140 dr\u017eava. Ne\u0161to mo\u017eete i vi da preduzmete: ugasite nepotrebnu sijalicu, smanjite upotrebu vode \u2013 dok perete zube zavrnite slavinu, posadite drvo, ne koristite plastiku za jednokratnu upotrebu . . .<\/p>\n
Svaku na\u0161u aktivnost mo\u017eemo modifikovati makar malo, tako da umanjimo na\u0161 negativni uticaj na planetu, a da to ne uti\u010de na rezultat aktivnosti, niti na na\u0161 komfor.<\/p>\n
Pozivamo vas da fotografijom ili video zapisom pod nazivom \u201eNa Dan planete Zemlje ja . . . \u201e registrujete va\u0161 na\u010din na koji pridonosite o\u010duvanju Zemlje i da nam po\u0161aljete na info@pmcg.co.me.<\/p>\n
<\/p>\n
Mr Suzana Malid\u017ean, muzejska savjetnica<\/p>\n
Dr Marko Karaman, muzejski savjetnik<\/p>\n