Str\u0161ljen (Vespa crabro) je na\u0161 najkrupniji opnokrilac iz porodice osa, lako prepoznatljiv po specifi\u010dnim \u0161arama na abdomenu. Ova socijalna vrsta pravi vi\u0161espratna gnijezda od sa\u017evakanog drveta, a koja nekada mogu dosti\u0107i i ogromne razmjere. Nerijetko ih prave u blizini ili ispod krovova napu\u0161tenih ili povremeno kori\u0161tenih ku\u0107a i pomo\u0107nih objekata, ili na obli\u017enjem drve\u0107u, a naro\u010dito ako u blizini postoje vo\u0107njaci. P\u010delari ih ne vole, a za to imaju i opravdan razlog. Naime, iako str\u0161ljenovi u svojoj ishrani preferiraju vo\u0107ne i biljne sokove, nerijetko su i predatori drugih insekata, me\u0111u kojima su i p\u010dele. Osim \u0161to su larve p\u010dela prava poslastica i izvor proteina za njihov podmladak, str\u0161ljeni love i odrasle jedinke. Mogu se zapaziti \u010dak i kako \u010dekaju ispred ko\u0161nica da p\u010dele izlete, potom ih love i odnose na obli\u017enje drvo. Iz njihovog mednog mjehura isi\u0161u slatki sadr\u017eaj, a potom grudne mi\u0161i\u0107e sa\u017eva\u0107u u ka\u0161astu, sluzavu materiju kojom hrane svoje mlade.<\/p>\n
Ljudi imaju uvrije\u017een strah od ovih insekata, koji i nije ba\u0161 neopravdan. Naime, ubod str\u0161ljena je za \u010dovjeka mnogo bolniji od uboda p\u010dela i osa, jer je njegova \u017eaoka deblja i du\u017ea te prodire dublje u ko\u017eu. U njihovom otrovu se nalazi i neurotransmiter acetilholin koji izaziva osje\u0107aj pe\u010denja. Osim toga, otrov str\u0161ljena mo\u017ee izazvati i ozbiljnije komplikacije kod osoba koje su alergi\u010dne na neku od komponenti koje se nalaze u njegovom sastavu. Reakcije se mogu manifestovati u vidu pojave crvenila, svraba, otoka, te gu\u0161enja, malaksalosti, naglog gubitka svijesti i pada krvnog pritiska, a mo\u017ee do\u0107i i do ozbiljnih poreme\u0107aja u radu srca, tromboze krvnih sudova i otkazivanje bubrega, pa u ekstremnim slu\u010dajevima i do smrtnog ishoda.<\/p>\n
Tokom ljeta, kada su ovi insekti aktivni, moramo biti pa\u017eljivi da na njih ne sjednemo, ne nagazimo bosom nogom ili kojim slu\u010dajem nepa\u017eljivo zagrizemo vo\u0107ku na kojoj je sletio. Naro\u010dito moraju biti pa\u017eljive osobe koje su preosjetljive na otrov. Ni u kom slu\u010daju ne treba nepromi\u0161ljeno uklanjti njihova gnijezda, da ih ne bi uzbunili. \u010cak i jedna jedinka koja se osje\u0107a ugro\u017eenom mo\u017ee uputiti hemijski poziv u pomo\u0107 drugim jedinkama iz gnijezda. Ljudi se protiv njih bore ili vatrom ili razli\u010ditim insekticidima \u0161to nije zdravo ni po okolinu, ni po \u010dovjeka, a za posljedicu ima pad populacija ovih vrsta u brojnim dr\u017eavama. Alternativu bi trebalo tra\u017eiti u prirodnim aromati\u010dnim preparatima koji bi ove insekte trebalo da dr\u017ee na odstojanju.<\/p>\n
Svi koji \u017eele da pobli\u017ee \u201eupoznaju\u201c ovu vrstu, dobrodo\u0161li su u izlo\u017ebeni prostor Prirodnja\u010dkog muzeja.<\/p>\n
Mr Suzana Malid\u017ean<\/p>\n
<\/p>\n
01.09.2022<\/p>\n