\u201cRobovlasni\u0161tvo\u201d kod mrava je jedna vrsta socijalnog parazitizma. Radnici pojedinih vrsta nisu sposobni da se brinu o izgradnji gnijezda, tra\u017eenju hrane ili o potomstvu. Od ovakvih obligatnih parazita \u2013 parazita po potrebi, u Crnoj Gori \u017eivi vrsta Polyergus rufescens. Male grupe<\/p>\n
radnika ove vrste upadaju u gnezda drugih vrsta mrava, naj\u010de\u0161\u0107e su to Formica fusca i Formica rufibarbis. Svojim klije\u0161tima u vidu sablje radnici Polyergus probijaju glavu radnika protivnika, ulaze u njihovo gnijezdo i odnose larve i lutke. Ovakav pohod traje oko 15 minuta. Podmladak odnose u svoj mravinjak, gdje se o njemu brinu radnici robovi koji su u ranijim pohodima dovedeni. Mati\u010dna kolonija se sastoji od nekoliko desetina do nekoliko stotina radnika Polyergus rufescens i mnogo vi\u0161e, \u010dak do nekoliko hiljada radnika robova.<\/p>\n
Drugi na\u010din \u201crobovlasni\u0161tva\u201d tj. parazitizma je da oplo\u0111ena \u017eenka upada u ve\u0107 osnovane kolonije druge vrste, ubija mati\u010dnu \u017eenku, a postoje\u0107i radnici uzgajaju potomstvo nove kraljice koje vremenom postaje dominantno. U Crnoj Gori na ovaj na\u010din parazitira vrsta Bothriomyrmex adriacus Emery, 1869.<\/p>\n
Tre\u0107i na\u010din, najekstremniji, se javlja kod vrsta koje su sekundarno izgubile kastu radnika, odnosno postoje samo mu\u017ejaci i \u017eenke. Oplo\u0111ena \u017eenka pola\u017ee jaja u kolonije doma\u0107ina. Radnici doma\u0107ini uzgajaju ova jaja iz kojih se izlegu mu\u017ejaci i \u017eenke parazitske vrste. Oni napu\u0161taju gnezdo, a nakon oplodnje \u017eenka ponovo nalazi novu koloniju u kojoj \u0107e da parazitira na isti na\u010din. Ovakav na\u010din parazitizma predstavlja, u stvari, povratak na eusocijalni na\u010din \u017eivota, koji su ove vrste izgubile u toku evolucije, a danas ove \u017eenke i njihovo potomstvo u potpunosti zavise od kolonije zasnovane na eusocijalnom na\u010dinu \u017eivota. Na\u0161im istra\u017eivanjima u Crnoj Gori, utvrdili smo da na ovaj na\u010din parazitiraju dvije vrste roda Plagiolepis \u2013 P. xene i P. sp.1 u gnijezdu doma\u0107ina Plagiolepis pygmaea. Na jednoj fotografiji u galeriji vidimo \u017eenku parazitske vrste pored radnika vrste doma\u0107ina. Na drugoj su ozna\u010dena rudimentirana krila mu\u017ejaka parazitske vrste.<\/p>\n
Parazitske jedinke imaju odre\u0111ene osobine ste\u010dene parazitskim na\u010dinom \u017eivota: pojedini dijelovi tela su rudimentirani, prvenstveno krila, dimenzije tijela su male, \u010desto manje i od radnika doma\u0107ina. Time se smanjuju i energetske potrebe. Zbog ovih odlika smanjuje se i njihova sposobnost rasprostiranja \u2013 disperzije vrste. Ve\u0107ina ovih vrsta ima uski areal i mnoge su stavljene na listu ugro\u017eenih vrsta (po IUCN kriterijumima). I kod nas postoje vrste koje su poznate samo po polnim jedinkama. Osim Doronomyrmex, vrste iz rodova Anergates i Apomyrmex spadaju u ovu grupu socijalnih parazita.<\/p>\n
Dr Marko Karaman<\/p>\n